Од 1985. године са изградњом цркве Св. Петра и Павла у Клокоту се на овај празник одржава Сабор и света литургија, а ове године су по први пут одржане и сеоске литије на челу са витинским парохом Браниславом Денићем уз пуно народа.

Док се у Извору код Новог Брда после 80 година обнавља Сабор код темеља старе цркве на месту Селиште или Стари Извор, чији су темељи случајно откривени 2018. године. Литургију је у Извору одржао бостански парох Стево Митрић, а потом се у својој беседи обратио присутнима:

Ново Брдо је место где је рођена култура и краљ Милутин је учинио да средњовековна држава Србија буде најцењенија у Европи, због силног богатства из новобрдских рудника и тада највећег златног града Новог Брда. Још веће богатство на овим просторима јесу наше светиње, као што је ова у којој се сада налазимо.

Овде су боравили многи познати филозофи, трговци и научници и зато смо и ми дужни да сачувамо нашу стару културу и да запишемо нешо о томе. Ново Брдо је било сазидано на темељу вере и ширења културе, зато морамо да стекнемо и стрпљење, јер увек после кише дође сунце и само заједно сједињени моћи ћемо овде да опстанемо.

Ми имамо веру хришћанску и зато не треба ничега да се бојимо. Први колачар на овом Сабору у Извору била је Милица Јовановић из Извора, иначе одборник у Општини Ново Брдо, која се захвалила свим интузијастима који су покренули и подржали ову манифестацију у Извору.

Након тога присутнима се обратио публициста и хроничар Косовског Поморавља Станислав Којић овим речима:

Српска саборност и духовност везује се за православне светиње и заветна места, што нам је оставио још пре осам векова наш први српски архиепископ и просветитељ Свети Сава, као и многе обичаје, које смо и у најтежа времена сачували и преносили с колена на колено и тиме исказивали свој идентитет.

У средњем веку Ново Брдо је било средиште српске културе, а захваљујући економској моћи давало је допринос црквеној уметности Србије, имало је и своје књижевнике Константина Михајловића, Владислава Граматика, Димитрија Кантакузина и др. Без обзира што је некадашњи славни тзв. златни и сребрни град Ново Брдо изгубило своју економску моћ, као највећи средњовековни балкански и европски град са великим привредним, културним и духовним значајем, Новобрдска Крива Река и сада има веома важан геостратегијски значај за Србе, јер повезује косовску и косовскопоморавску регију, a драматичне миграције српског становништва са ових простора су погубне за наш народ и зато апелујем на националну и државну одговорност свих Срба, на јединство и заједништво кроз саборност и обнављање светиња.

Само на простору Новог Брда (као и у самом утврђењу), својим истраживањима забележио сам трагове више од 20 светиња, ту су темељи или остаци православних цркава, као и топоними за многе цркве и црквишта, манастире и манастиришта и то не смемо препустити забораву, трагајмо и даље за наша света места и обновимо литије и ходочаћа код наших светиња, као што то данас чинимо на овом светом месту, јер је на помолу отимање православних светиња, као што је случај са Саборном црквом Св. Николе у Новом Брду, која је најпре била претворена у џамију 1466. године, а сада би да је претворе у католичку катедралу и косовско културно наслеђе.

На шта је епархија рашко-призренска благовремено реаговала 6. 6. 2019. године, у циљу спречавања злоупотребе духовне културне баштине Српске православне цркве.

Кроз духовни туризам треба да промовишемо трагове материјалне и нематеријалне прошлости Новог Брда и околине, јер су по традицији гости овде увек добродошли код својих домаћина, па тако нека и остане и заштитимо архитектонско и историјско наслеђе, јер су овде некада столовали и новобрдски митрополити, што са поносом можемо да изразимо захвалност нашем патријарху Порфирију за обнављање новобрдске епископије ове године, постављењем за нареченог епископа викарног оца Илариона из манастира Драганца, што нам много значи за нашу даљу егзистенцију у Косовском Поморављу, где сам забележио на 120 локалитета трагове више од 180 средњовековних православних светиња, од тога био је 21 манастир, а сада су активне 30 цркве и 2 манастира и то у Драганцу и Кормињану.

У подграђу Новог Брда има трагова седам српских цркава, ови трагови црквених објеката и православних гробаља у Косоваком Поморављу сведоче о хришћанском карактеру становништва кроз више векова. Баштинимо нашу духовност, јер ћемо једино тако спречити писање лажне историје која је на помолу, како би се изборили за правду и љубав, без мржње према било коме.

Српска културна баштина сведочи о настанку српске државе, српске цркве и културе на Косову и Метохији. Косовске власти сада у својим публикацијама српску културну баштину на Косову и Метохији представљају као албанско културно наслеђе и поред тога што су ове наше светиње подигли српски архиепископи, краљеви и цареви.

Српске светиње су посебно брутално разорене 17. марта 2004. године. Напади на српско културно наслеђе врше се и брисањем топонима, те је тако Ново Брдо преименовано у Артана. Сачувајмо наша имања и не поклањајте га у бесцење, јер само Срби имају обичај да славе крсну славу, пошто је свака српска кућа уједно и српска светиња, што се показало кроз вишевековно ропство као врло ефикасна метода очувања православне вере и традиције. Зато нека свако српско село има свој сабор, поред својих светиња, као што је ова светиња у Извору, где је некада било седиште Параловске парохије, јер су овде у Извору на старом селишту некада биле три цркве Св. Петке, Св. Николе и Пресвете Богородице, што говори о величини и значају овога места и саме близине новобрдских рудника и средњовековног утврђења.

О постојању ових цркава сведоче и сами топоними али и тзв. Студени кладенац који се у народу још и зове Црквена вода, такође и Сврачачки поток сведочи да је ту некада по народном предању била стара црква, као и у многим другим околним селима. Овде су се некада по традицији одржавале и разне витешке и спортске народне игре, па и коњичке трке у време сабора на тзв.

Китановој ливади, које сигурно старији мештани још увек памте. Према неким предањима на подручју Велике планине било је 17 цркава са 3 манастира из средњег века и ову културну баштину требамо сачувати и неговати и оставити будућим поколењима.

Наша јасна порука са овог сабора је обновимо православне светиње, сачувајмо духовност, традицију и обичаје које смо наследили од својих предака и продужимо свој опстанак на вековном огњишту у свом завичају са својим потомцима.

Забележио : Станислав Којић