Ових дана је изашла из штампе моја најновија књига „Ново Брдо са околином“ и управо тим поводом организујем промоцију 20. 6. 2022. у 18 часова у Културно- просветном центру „Божидар Митровић - Шандор“ у Шилову у оквиру Видовданских свечаности.

О книзи ће говорити издавач Друштва књижевника Косова и Метохије - председник Друштва Новица Соврлић, рецензент књиге, новинар и публициста Ђорђе Јевтић, књижевни критичар, професор др Драгомир Костић, књижевник Срећко Симић, професорице српског језика и књижевности Милица Станојевић и Радмила Миљковић, а делове из књиге ће читати и програм водити Јелена Јанковић, Милош Ристић и Милица Станојевић.

На књизи сам радио око пет година и обавио 100 теренска рада по селима Новобрдске Криве реке, где сам прикупљао грађу за родослове Криворечана, али сам у исто време истраживао и све друге занимљивости које су везане за ово подручје.

До детаља сам проучавао стотинак извора из литературе у вези Новог Брда и шире околине и све то искористио за цитате у овој књизи, која обилује многобројним историјско- географским чињеницама, које су поткрепљене документима многих истраживача од средњег века до сада.

Иначе полазна основа за моја истраживања био ми је академик Атанасије Урошевић, родом из Гњилана, који је још 1929. године обавио антропогеографска и етнолошка истраживања Косовског поморавља, тако да ја само настављам тамо где је он стао, па ме управо из тих разлога многи и називају хроничарем и пописивачем Косовског поморавља.

У овој књизи је обрађен временски период од близу 800 година са многобројним тематикама, са посебним освртом на родослове који чине 2/3 књиге, од укупно 570 страна са разноврсним садржајем и многобројним фотографијама и табелама.

Поражавајући су статистички подаци до којих сам дошао у погледу миграција српског становништва, са овог подручја за временски период 1945-2020. било је 1.620 домова, од тога 1.484 српска, 95 албанских и 41 ромска кућа.

Тренутно има 310 домаћинстава, од тога 214 српских, 82 албанске и 14 ромске кућа. Тако да сам забележио и ове податке за 10 обрађених села у Општини Ново Брдо по српском систему, одакле потичу 7.000 становника, од тога 6.300 Срба, 483 Албанца и 217 Рома.

Сада је остало укупно 870 Срба, 345 Албанаца и 60 Рома, тј. свега 1.275 становника. Овде се за протеклих 10 година у многоме променила демографска структура у овој општини, а да још увек нико од надлежних на то не реагује и не предузима никакве мере за спречавање даљег исељавања српског живља које чини већину, али са тенденцијом да то више не буде у догледно време, јер се овде масовно продаје српска имовина у бесцење, пошто су углавном остала старачка домаћинства, док омладина не види никакву перспективу своје даље егзистенције, а само патриотизам није довољан и мислим да на политичарима лежи одговорност за овакву ситуацију, с обзиром да овде имамо две институције система а да ништа не чине да се стање поправи.

Јер некада је Ново Брдо било „град сребра и злата“ и средиште српске културе и духовности, а сада је изгубило свој друштвено-економски и политички значај, али је недопустиво да се у ХХI веку дешавају такве нагле етничке промене, небригом друштвене заједнице, па је то био разлог више да напишем ову књигу, како би макар ја дао свој допринос у спречавању брисања српског етноса на подручју Криве реке, јер су многе српске махале нажалост опустеле иако је ово подручје стратешки изузетно значајно јер повезује централно Косово са јужним делом српског живља.

Интересантна је чињеница да сам на овако малом простору забележио око 50 мултиетничких и мултиконфесионалних бракова, код мештана који су пореклом из Новобрдске Криве Реке и да су то веома успешни бракови, без икаквих предрасуда или баријера, како код младих исто тако и код старијих брачних парова.

Без ове књиге нестале би неповратно многе чињенице везане за ово подручје, са овом монографијом сачувано је трајно сећање од више векова заувек на све значајне догађаје и српске породице пореклом из Новобрдске Криве Реке, тако да ће ова књига бити права енциклопедија и историја овог места.

Припремио:Станислав Којић