ЗА САЈТ"СРПСКА ИСТОРИЈА"И СЕРБВИК МАГАЗИН ГОВОРИ МОМЧИЛО ТРАЈКОВИЋ

Као Председник Извршног одбора Српског националног већа Косова и Метохије рањени сте 1999 године у Приштини. Непозната лица пуцала су на вас. Прошлe су године од овог догађаја , како оцењујете тренутну ситуацију на Косову И Метохији, данас?

Конфузном. Сва три фактора који треба да решавају проблеме на Косову и Метохији (међународна заједница, косовске власти и власти у Београду) постали су фактори који производе кризу.

И зато се вртимо у круг. Међутим, оно што није добро у таквој ситуацији најдиректније су угружени косовскометохијски Срби, као и српски државни и национални интереси. Јер, конфузија највише одговара албанском фактору, који полако али сигурно остварују своје интересе.

А, да парадокс буде већи, њихови интереси су да на овим просторима слаби (нестане) српски фактор, што се из дана у дан на очиглед свих и дешава.

Деценијама ниједна српка политика нема озбиљну стартегију да ово питање решава, осим да преко плећа овог несрећног народа, невиђеним манипулацијама осваја јефтине политичке поене зарад владања „остатком“ Србије.

Познавали сте покојног патријарха Павла али и покојног владику Артемија. Шта можете издвојити из вашег познанства са њима?

Поносан сам на време које сам провео са њима. А било је тешко.

Да након 1999 године није било патријарха Павла и владике Артемија, дана и не би разговарали о Косову. Када је власт оставила народ у немилости албанским бандама, присуство наше Цркве је била главна потпора и снага да он остане и опстане на својим огњиштима.

Да ли су Срби са Косова и Метохије имали прилику да сами одлучују о свом статусу, или то неко други чини уместо њих?

Срби са Косова и Метохије и не треба да сами одлучују.

Питање Косова није само њихов проблем. Међутим, проблем је што су они суштински искључени да се питају о судбини Косова и својиој судбини.

Моје вишегодишње залагање да косовскометохијски Срби организују своју, аутентичну политику, која треба да буде стуб Србије на овим просторима, И у креирању,а ли И у спровођењу такве политике никада није била прихваћена.

 2002 године снимили сте осам песма. Колико је песма утицала односно одржала српски народ на Косову?

Да, на томе радим последњих година. Скупљам старе, заборављене косовске (метохијске) песме и бележим их. Косовско поднебље је неисцрпно, када је песма у питању. И не само песма.

Колико је она важна дајбоље показује право богатство које су са собом оставили Јордан Николић И Мара Ђорђевић. Косовска песма има специфичну тежину И она је дубоко забележена у памћењу, не само нас Срба са Косова И Метохије, већ И у читавом српском народу. Моја мисија последњих година се може сажети у неколко речи: “ И песмом за Косово И Метохију”.

Ваша књига Косово (Не) Могућа Мисија даје одговор на многа питања. Косово немогућа или могућа мисија?

Јас ам ту књигу завршио делом мог излагања у Стразбуру (на Севету Европе) из децембра 1999 године:

“Не постоји решење за Косово и Метохију, већ решавање.

Они који би преко колена желели да то питање реше, преузимају одговорност за нова страдања у овом делу Европе”.

И данас мислим тако.

Томислав Секулић је био један од најугледнијих Срба на политичкој сцени Косова у другој половини двадесетог века. Ви се један од аутора књиге "Томислав Секулић човек у свом времену". Колико је по вама важно сведочити односно отргнути од заборава људе као што је био Томислав Секулић?

Нажалост, нове генерације мисле да свет “почиње” од њих. Књига о Томи Секулићу је сведочење о прошлим генерацијама које су биле и умне и храбре да проговоре и супротставе се процесима у којима наш народ нестаје.

Данашње генерације, уз поштовање малом броју њих, нити цене нити поштују своје претке, напротив спремни су да проћердају све што су њихови преци стварали и счували. Заборављајући да је њихово главно оружје било трпљење.

Преживели су многе неправде и несреће да би опстали и сачували своје огњиште.

А данас?!

Колико вам је подршка породице значила свих ових година?

Много. Ја сам срећан човек. Имам дивну породицу: обележио сам 50 годиона брака, имам троје деце који су израсли у добре људе. Имам и седам унучића, сви су здраво и добро.

То је моја велика подршка, моје богатство.

Да ли у скоријој будућности можемо очекивати вашу нову књигу?

Да. Ових дана излази моја нова књига “Јово Шотра-једна политичка судбина”. Књига о још једној знаменитој личности, који је пример храброг човек.

Давне 1971. године устао је против неправди које су чињене нашем народу. Албанске комунистичке вође, уз помоћ српских каријериста и полтрона. политички су ликвидирали њега, заједно са Милошем Секуловићем и Кадр Реуфијем.

И после очигледних доказа (албанских демонстрација 1981), нису рехабилитовани. Посебну улогу о њиховом прогону И ликвидацији имало је тадашње српско руководство. Већ увелико радим и на четвртој књизи чији је радни наслов “Косово сумрак српске политике – ко је издао?”. Надам се да ће и она наредне године угледати светлост дана.