Културно наслеђе на КИМ је стално на удару албанских сепаратиста. Померен је сваки Камен, прокопана свака њива И гроб. Посећена Шума срушен кров цркве, или уништен темељ. Сва та злодела су на видику овог света. Српски писци су одреаговали И упутили опрез светској јавности.

Прошло је више од четири деценије од када се објавили вашу књигу песама "Извињење циљу" Верујете ли да сваки писац има свој пут и колико сте спремно прихватили приклањање модерном песничком изразу?

Да. Било је то давне 1975 године. Тада се појавила моја прва збирка песама" извињење циљу" у издању приштинског " јединства". Те године, иако је издавачки план за објављивање био завршен , ја Сам са извесним закашњењем послао моју књигу.

Али издавачи, ондашњи уредници за поезију, књижевни критичари Драгољуб Стојадиновић, послао ми је краће Писмо, у коме је писало

" Поштовани господине Савићу, иако сте закаснили на конкурсу, вашом књигом Сам одушевљен. Биће објављена међу првима.

То је модерна поезија. Песме доносе модеран, над обилазећи савремени песнички став осећања света." Био Сам пресрећан.

Био Сам млад Као песник увек ћу се сећати тог драгог тренутка И времена Који ми даје Наду. Ко зна какав је то удео среће- те у Мени живи И нада.

Колико је стара Гњиланска чаршија утицала инспиративно на вас? Где најчешће тражите инсипирацију за писање?

Незнатно. Врло мало је утицала на моје стваралаштво.

Јер, добар део свог живота ја сам провео на селу; поред Биначке Мораве, поред цркве И њеног најмирнијег гробља на свету поред мирних И радних људи на њивама.

Радећи као директор бр народне библиотеке " Јанко Веселиновић" у Гњилану, сусретао Сам много мирније људе у граду. Они су ми давали савете како да истрајем.

Без тих људских сусретања И изазова нема велике уметности. За њих је реч образ божанског света.

Који су аутори утицали на вас и ваше стваралаштво?

Док Сам студирао југословенску књижевност на филозовском факултету у Приштини, изненада, појавила се збирка песама" Додир лета" Радослава Златановића, Лазара Вуцковића И Божидара Милидраговића.

Та је књига утицала на многе младе. Песнике са Косова И Метохије, као И збирка песама " изгубљено море Лазара Вуцковића. А пре тога, као гимназијалац, читао сам " Кору" Васка Попе, " 87 песама" Миодрага Павловића, И " ватра И ниста" Бранка Миљковића.

Ове књиге оставиле су велики утицај на моју поезију.

Колико у настајању ваших дела ондносно песничко стваралаштво првенствено покрећу емоције, ликови или радња?

Свако емотивно стање код песника мора бити покретаћ писања. Код које се подиже, семе главе.

Зналац капи. неко од великих писаца рече, мислим да је то рекао " Драгојевски или Джојс". " Да бих сте написали добру књигу треба прогутати ЦЕО свет". Моје песме тематски су различите утемељено са пуно одредница И људске И животне вредности.

Покушавам И сада док пишем реч увучем у наше невине животе

Које песнике препоручујете читаоцима који желе да се упознају са савременом песничком литературом?

Помињем Велика песничка имена: Волт Витмен, Никита Стенеску, Цеслав Милос, Царле Симиц, Чарлс Буковски, Дилен Томас, Стив Спендер, Вистен Хју Одн, Јосип Бродски И много други.

Због њих, Ако песник И'ма икакву обавезу Према друштву то је да Добро пише". Једно осећање света Које је примерено човеку нашег доба. Поезија увек довршава оно сто не може људски говор.

Један испит зрелости води другом. Време је убијено свака охрабрујућа реч вреди. У поезији треба пронаћи Мир Који превазилази схватање.

Колико је за вас важно остварити комуникацију односно повратну реакцију од читалаца?

Ово питање обрађује теорију књижевности под називом " књижевно дело И читалац " Веома је важна комуникација песника И читалаца. Они имају тај невидљиви мост.

Никад се не зна када ће читалац прећи ту бити И доћи до суштине пишећи дела.

Ако писац нема читаоце, његово дело живи усамљено И цури у празно. Зато литература дозива И скрива нестало.

Колико читаоци уопште читају савременy литературу?

Савремена литература и многа дела вапе за читаоцем , а знам првенствено готово Нико И нечега.

Не читају је чак ни они, Који је И пишу. Такво нарушавање смисла песничке истине личи ми на ход човека Без главе. Човек мора својим речима да обележи оно што зна.

У стваралаштву увек ће постојати прст твога бога, Који покреће твоје Дане. Али сустина поезије не пристаје да означи савршену ствар.

Она тражи да налегне са другим избразданим ликом, да се прилагоди И насмеје новом писцу И верујем да је само људски глас обезбедио судбину овог света.

Шта читалац очекује и може доживети док чита вашу поезију?

Моја поезија је на лед. приликом читања, неизводљиво И лако.

Али није тако, у свакој књизи увек Сам за нијансу био бољи, уверљивији, доследнији , препознатљив у језичком походу.

Она је очит облик саосећајности са разореним светлом. Са поезијом се враћа у живот на улице И на силу напуштене куће , у иметак душе И узнемиреног духа.........

Колажно доба је Наш свет И када нама није Дом.

По вама шта морамо учинити како би сачували историјско и културно наслеђе Косова И Метохије?

Културно наслеђе на КИМ је стално на удару албанских сепаратиста. Померен је сваки Камен, прокопана свака њива И гроб. Посећена Шума срушен кров цркве, или уништен темељ.

Сва та злодела су на видику овог света. Српски писци су одреаговали И упутили опрез светској јавности.

Писмом четрдесеторице Али, све до Данас, српски живаљ на КиМ остао је незаштићено И физички И духовно. Само Нас храброст, рећи Брани од тих зла. Мислим да је то та истина бића.

Све сачувано обнавља стварање. Колико су Добри људи које дотакнемо свакога Дана. Због тога поезија разобликује истину бића.

Та искра поезије одржаће Нас, сем речи Нико од Нас нема све.

Разговор води Бранко Димовић Димески