Докторирали сте менаџмент и етику на Факултету за бизнис, економију и право Универзитета у Гетеборгу. Дисертација је била о етичким дилемама за менаџере у такмичарском радном животу. Предавали сте и цензуру у администрација на неколико колеџа и универзитета.

Да, предавао сам менаџмент и организацију на Факултету за бизнис, економију и право у Ослу и на другим факултетима.

Али првобитно сам машински инжењер са Норвешког технолошког универзитета у Трондхајму. Тако да је мој први посао био оперативни инжењер у компанији за пластику - са Иваром Одом Формом, олимпијско шампиона у скијашком трчање Ивар Формо.

Ту сам нацртао и.а. СВИКС футрола за подмазивање скија (велика).

Колико је морално начело важно за темељ моралних и етичких појмова и како их разумемо овај феномен морала?

Етика је основа економије. Адам Смит, „оснивач тржишне привреде” са својим ремек-дело из 1776. (Богатство народа) и сам је био професор моралне филозофије и написао је своје ремек-дело у морална филозофија пре него што је дошла „библија тржишне привреде”. Врло много "Смитових ученика" - данас економисти, професори, пословне школе - заборавили су ово!

„Морал“ схватам као правила деловања – шта ми радимо у пракси. Такође користим израз «етички поступак".

То је оно што је важно! Етика НИЈЕ правила, али етика се односи на то како ми третирамо наше ближње.

Правила су УВЕК само помоћ за нешто свеукупно.

Ви сте написали књигу. "Живот светла и таме" Загонетка Ханс Нилсен Хауге заједно са Лајфом - Рунар Форстихом Хришћанство је званично у Норвешкој увео Олаф Тригвасон, али заправо Ханс Нилсен Хауге је покретач промена у норвешком друштву.

Колико се он заиста жртвује за модерне принципе демократије кој норвешко друштво познаје данас?

Добро питање!! Ми Хауге биографи верујемо да је Хауге можда био најважнији човек у норвешкој историји као и за развој демократије у Норвешкој. Он и Хаугесовци, како су се звали следбеници, поучавали су сиромашне људе у Норвешкој, да читају и да пишу.

На тај начин изградио им је самопоуздање дајући им рад и веру у себе. Он је сам градио систем без икаквог образовања, од школе живота али и као земљорадник и занатлија.

Почео је чак око 30 компанија и допринео финансирању између 100 и 150 поред тога широм Норвешке. Он је био један од највећих норвешких предузетника и финансијера у то време.

Његов мото је био и.а. «Наше акције морају да сијају »! И као хришћанин је говорио да је „вера без делања празна вера“!

Радили сте са савременим пројектима сведока из Другог светског рата. Много година рада и залагања уткано је вашој књизи "Oчевим стазама" Такође сте у сарадњи са режисером Кјетилом Палмквистом креирали многе ратне пројекте уз подршку Министарства одбране.

Шта вас је инспирисало да напишете ову књигу?

Да, Кјетил и ја смо вероватно направили око . 80 видео интервјуа са сведоцима времена из Другог светског рата. Мој отац је био непознати ратни херој. Био је инструктор покрета отпора (Милорг), био је командос и ангажован у психолошком рату.

Немци су га јурили, и ухапсили га тада је постао таоц - стрпали га у затвор Грини близу Осла (погледајте слику шаховске игре коју је направио). Тата је заправо био скијашки тркач, тркач у оријентирингу и такмичарски стрелац.

Био је повређен на крају рата после окршаја са немцима.

И неко време је био парализован . Први пут сам прочитао о свом оцу у једној ратној књизи у Шведској, нашој суседној земљи.

Провео сам 8 година сакупљајући информације ,испровести, истраживање. Отац ме је инспирисао и за обуку официра и за спорт којим се такође бавио .

Био сам члан Норвешког удружења резервних официра и бавио се војним спортом. Био сам први у Скијашкој трупи у ХМ Краљевој гарди.

И придружио сам се репрезентацији у биатлону, још увек са оријентирингом бораво сам(2013. у Србији је било 6 дана такмичења у оријентирингу и 5 дана у Хрватској).

У 2021-22 години бавите се филмовима из Суроја и о српским логорашима у логорима у Норвешкој.

Колико је важно водити рачуна о историји?

Приче о људима који се и цивилно и војно одупиру страној сили коју покушава да заузме нашу земљу је важан допринос нашем заједничком културном разумевању и мотивацији за нове генерације у нашој земљи.

То је важно за нашу заједничку културу, идентитет и осећај за припадност отаџбини. Ове године је навршава се 80. година од страдања српских логораша у Норвешкој, за време Другог светског рата. У јуну месецу 2022 године очекује се премијера филма о страдању Срба, у Србији-Ниш.

Да ли ћете посетити Србију, и можда ј представити ваше књиге Српској публици?

Да, бићу присутан на представљању овог значајног филма. И научили много о страдању Срба и српској историји. Што се тиче моје ратне књиге, мислим да су многе приче које причам релевантно везсне и за земље као што је Србија.

У Норвешкој је било много мишљења о рату. Неко је подржао Немце и нацистичку партија НС. Појавио се и очев друг из лова и стрељаштва од пре Другог светског рата али је он служио у рату – за Немце. Борио се на источном фронту против Советског Савеза!

Зашто су изабрали сваку своју страну? Шта се десило?

Много тога је било нејасно! А када су Немци 1940. напали Норвешку, људи су питали: Ко долази? Енглеска минела циљала је Норвешке фјордове у дана пре доласка Немаца.

А Енглези су се спремали да се укрцају на своје бродове – имали су плану инвазију на неколико норвешких градова!

Мој отац и његов пријатељ су доживотно рањени али на одвојеним фронтовима у рату. Друг се искупио за своје ратне злочине до 1946. када је изашао из рата – и поново су се помирили!

Ратна дешавања покушали су да забораве. Али је сигурно да никада неће заборавити.

Колико вам је музика важна и да ли ускоро можемо да очекујемо ваш нови албум?

Певање и музика су ми важни. Да, направио сам компилацијски ЦД и сакупио неколико "нових" песама. Онда лансирали смо књигу о Хансу Нилсену Хаугеу у децембру 2021. године, комбиновали смо издсвање са једним Божићни концерт са неколико песама.

Певао сам „Оче Наш“, на старословенском, са мојим квартетом. Касније – када смокренули радити филм о српским логору у Карашјоку, чуо сам Оче Наш - на српском!

Било је то посебо искуство.

Разговор води Бранко Димовић Димески