У Србији се 22. априла обележава Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.

Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе затвореника усташког логора смрти у Јасеновцу – Доња Градина Прошло је 76. год од пробоја логораша и бега од крвника усташких, трагично је што смо скоро заборавили и изједначили жртву и џелат.

Тако да ми данас, сами смањујемо број жртва усташког терора и геноцида, зар није чудно да немамо ни данас пописане жртве? ,,Холокауст је име за систематски државни прогон и геноцид над различитим етничким, верским и политичким групама људи током Другог светског рата од стране Нацистичке Немачке и њених сарадника „(Gilbert, Martin (1986). The Holocaust: The Jewish Tragedy. London: Collins, Snyder 2010, стр. 389, 413, Википедија).

Јасније, Холокауст је име за систематски државни прогон и геноцид над Јеврејима током Другог светског рата од стране Нацистичке Немачке и њених сарадника. Од 2009. године Република Србија има статус придруженог члана у међународној Радној групи за међународну сарадњу у области образовања, сећања и истраживања Холокауста.

ЈАСЕНОВАЦ, највећи концентрациони логор за истребљење људи на територији Хрватске. Јасеновац је заправо чинио комплекс од неколико подлогора, у непосредној близини, на обали реке Саве, око 100 км јужно од Загреба. Логор за жене, Стара Градишка, који се налазио мало даље, такође је припадао овом комплексу. Јасеновац је основан у августу 1941, а био је расформиран тек у априлу 1945.

Стварање самог логора, управљање и надзор над њим били су поверени III одељењу Усташке народне службе, на челу са Вјекославом (Максом) Лубурићем, који је лично одговарао за све што се тамо догађало. Око 700,000 људи побијено је у Јасеновцу, углавном Срба, Јевреја, Рома и противника усташког режима.

Број јеврејских жртава креће се између 20,000 и 25,000, од којих је већина побијена до августа 1942., када је отпочела депортација хрватских Јевреја у Аушвиц, ради истребљења. Јевреје су у Јасеновац слали из свих крајева Хрватске (и Босне и Херцеговине.), из Загреба, Сарајева и осталих градова и варошица. Већина је убијена одмах по доласку, на неком од стратишта близу логора: Гранику, Градини и другим местима. Они који су остављени у животу били су углавном или високо образовани професионалци или занатлије чије им је знање и умеће било потребно (лекари, фармацеути, електричари, обућари, златари итд.) и радили су у радионицама и фабрикама у Јасеновцу. Данас, на другој страни смањује се број српских жртава. Ревизија броја жртава све чешће стиже из Хрватске. Данас све више чујемо да је у Јасеновцу страдало од 89000 до 190000 Срба, велико је питање одакле потреба за смањивањем броја жртава, када је већ давно утврђено да је у Јасеновцу страдало преко 700000 Срба.

Чињенице о жртвама НДХ у Јасеновцу и безбројним јамама и стратиштима налазе и у документима немачких официра, као и да је експертска комисија састављена од Хрвата још 1945. године изнела податак да је у Јасеновцу страдало 500.000 људи.

Приредио, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја