Прочка. Сама реч значи праштање, прошћевање.

У Сиринићку Жупу на овај дан викав, "прошћевајте " У суштину сви тражимо да ни опростив онија који смо ги увредили, сас кас или без кас. За овај празник везани су млоги обичаји. 

Ја би споменуо обичаји који су везани за само Гилане, то јест онија обичаји што ги памтим како дете.

Мада има разлике у обичаји у саму гиланску чаршију и околни села. На пример у Гилане се пали Каравештица на један куп, а у околни гилански села се ватра пали у неколико купчики.

Исто се рипа Каравештица и сви се мажев са онуј гареж по лице.

Месец дана пред Прочку, у моју улицу у Блок, ми деца се организујемо да збирамо сламу и талуске за Каравештицу.

Сећам се моја мајка би ме увек опомињала да је тој млого рано и да не иде толику количину да палимо и да можемо да се запалимо.

Била у право Бог душу да гу прости. У овој збирање сламе и тале учествовали смо, ја,мој брат Гане Боби Цанда, Вуњца, Нешко и Дацко, Цави, Бушат,Неша Катраница, Цере а веровали и не и многи комшије Шиптари, (не бих да ги именујем, можда ги је сад непријатно) Магацин ни била баба Маријина стара кућа, Цандина мајка а Бобитова баба.

E после кад гу срушишев туј кућу- сећам се имаше неки дрвени басамаци,тераса била све од дрво а около све оној зелено цвеће што се преплиће по ограду,имаше и један голем ора, па га исекошев кад рушили туј стару кућу. На тој место почели да градив нову кућу Цандина ћерка Џане и њен муж Златко учитељ, е тај нова не довршена кућа ни била исто магацин за сламу и талуске.

Месец два пред Прочку сабирали смо бајат леба и носили му на Реџепа и његовог сина Бурхана да ранив стоку, а он би ни заузврат даваја по који сноп талу и нешто сламу за Каравештицу.

Млого добри људи, они били налбани (подкивачи) Подкивачка радња ги била позади стари завод, до Жику Столића и сајџију Фуруновића званог Пућко(мајка му се викала Параскева -Кева)

А кућу имали код Балецку чешму, па смо талу и сламу вукли чик од туда.Нешто талуске ни даваја и чика Ванца, татко на Вокита голубара. Овај добавка била легална,а други део смо набављали на ајдучки начин. Ишли смо на Поповицу по онеј ливаде што биле према Ливоч,бешев неки стогови сено, е тој смо "позајмљували "да не кажем крали.

Такође и у бoлнички круг имало неко сено и тој смо узимали. Кад не појури онај стражар Суџук, бегање до могање, ал џакови сас сено не пушћамо. Тај кој би испуштија џак сас сено, не смо га сматрали за другара. Дође и Прочка која се увек пада у недељу.

Пред сумрак износимо сламу, талу и нешто сено и турамо све на куп баш испред кућу од Момета Куса и Зенун Хоџу, јер туј било најшироко и не мале жице од струју, такој да туја било најбезбедно. Мало што имамо материјал за Каравештицу, па још турамо нафту да буде по голем огањ.

На улицу су сви и старо и младо Моме Кус сас баба Родну, Звонко и Владанка, Жика Кус сас Љиљу, сестра му Душанка сас Столета, Доктор Трајко и Зорка, директор Гаца и Слађа, Драган Биволар и Нина, Зоки и Будка, Звонко Лончар и Живка, Божа Јокеров татко сас Живку, Добри Златан и Мајкица, Воја Бушат и Вида, Јордан и Благица,Бранко и Анђа, Илија и Неда,Тома и Ратка, Влада и Лепа и така по натам, што викав Македонци.

Саг, ја би мога сви да ви ги набројим, али ће се одужи овај моја прича.

Пали се Каравештица, пламен се диза у небеса, е саг које тај делија да гу рипне први. Саг кад ви кажем кој гу први рипаја, нећете да верујете. Кени син на Османа и Тевку. Да, да Шиптар."Ђаљи начелнику". Син начелника Народне Одбране.

Он имаја скок како кенгур, веровали или не,онуј ограду позади гол што била на Божуров стадион, прерипуваја.Еве, живи су Бора Пампур,Зешко, Обрад, Боби Цанда, и млоги други сведоци,питај те ги ако нe верујете.Kад смо били јa, Обрад и Кени у Бугарску у Златни Пјасци прескочија Заставу 101,у ширину наравно.У Блок прескочија Фићу, а кад смо играли Јанине, на Велику кулу прескочија га Арбона Наравно без додир.

Ma, имаја скок како Брус Ли.

Он кад би тренираја атлетику куј зна што би постига. Да несе удаљим од причу, овај рекорд да први рипа Каравештицу, Кени држаја све док не отиша у ЈНА. После Кенита први би гу рипаја Каравештицу Боби Цанда. Имаја Боби Цанда скок како антилопа, после њега бија Дејан Бушат и он имаја добар скок. Кени тура чарапу, женски унихоп на главу, како би се заштитија да не оцица веђе, трепке и да заштити косу. Рипа гу Каравештицу.

После кад мало спласне огањ рипа мо гу сви по ред Каравештицу и док рипамо изговарамо "Кара се кара, баба Стана (изговарамо имена од својих баба) стара ".Онда се гаравимо и сви са чарапе на главу, обучени y нешто старо, идемо од кућу на кућу и тражимо јајца и викамо, "Послала ме Прочка да ми даш једно јајце ".

Сваки би иша у своју улицу да тражи јајца, а сећам се једну годину отидисмо у улицу повише Блок у Момчила Трумпића и улегосмо у обор куде Ђоку Конопљара, шофера у Комитет. Он не само што ни даја јајца него не и богато дароваја сас паре. Сећам се мене ми даде две иљадарке (20 динара нови)онај љубичаста сас брод, на сви остали по иљадарку онуј сас Алију Сиротановића на слику. После тој извади пиштољ Чехословачку Збројевку и искашља цел шаржер. На нас децу већа радос не ни требаше што не такој дочекаја и дароваја. После овој сви идемо дома, бањамо се и ламкамо јајца.

Наше мајке би за Прочку правиле по неку гурабији, крофне падишпањ, пуслице, татлије и друго да се мало облажимо јер већ од сутра почиње Часни Пост.

Драги моји пријатељи опростите мени грешном,ако сам вас на било који начин увредио и нек је срећан празник свима и срећан почетак Васкршњег поста.

П. С. Ову причу за Прочку ћу још да проширим. Следи наставак...

Н. Јовановић-Гемча.